Tegijevo zakucavanje: Omnibus

Dosta zanimljivog u danima iza nas, a sigurno i onima koji slede. Ova kolumna, biće specifični omnibus, nakon prolaska Partizana među evropskih osam i iščekivanja Makabija, rođendana Želimira Obradovića i utakmici sa Marusijem koja je prethodila, Draganu Kićanoviću kao kandidatu za prvog čoveka FIBA Evrope, kao i(ne)ulasku Nebojše Čovića u Crvenu zvezdu.

Partizan

Po treći put uzastopno Partizan je među osam najboljih u Evropi. Ono što niko nije očekivao, pa ni, kako mi sam priznade, ni Duško Vujošević, se ostvarilo. Priču o odlascima reprezentativnog trija TNT i Lazmea neću ponavljati, kao ni vreme priključivanja Robertsa i Mekejleba, posle slučajeva Milojević i Palasio, te Vujoševića zbog reprezentativnih obaveza. Sećam se i premijernog poraza u Pioniru od Unikahe i svih crnih pretskazanja (uključujući i moja). Sećam se i drame uoči Lijetuvos Ritasa, pa hajke oko pesme navijača, igrača na Danilovića, o pretnjama i proterivanju iz Pionira, povlačenja i ovo malo sponzora, povredi Marića i 40 dana odsustva MVP prve faze, žreba koji je dodelio aktuelnog, najverovatnije budućeg šampiona Evrolige.

Danas je druga priča. Oglašavaju se i znani i neznani, te Dule će nadmudriti Geršona, te uspeh je samo Fajnal for, te pomoć oko Arene. Da se smuči čoveku.

Ulazak u TOP 16 ispred Orleana i Ritasa nisam smatrao podvigom, jer bi time degradirao i klub, Vujoševića i igrače, ali TOP 8 to jeste, jer među osam nisu ušli i PAO iz grupe, ali i Sijena, Efes, Unikaha… Za uspeh su zaslužni Vujošević i njegovi puleni, saradnici u stručnom i medicinskom delu, ljudi u klubu, navijači i niko više. Neki će reći Željko (uostalom i on je Partizanov) i PAO, istina je, ako se gleda Marusi i poslednji meč. Ipak Partizan je otišao dalje jer je jedini pobedio Barsu, prethodno PAO i u najtežem meču u Pioniru, Marusi. Oba Grčka tima savladala su crno-bele ubedljivije, ali nisu Barselonu i to je presudilo uz čast i obraz Žoca, u koji su sumnjali samo neznalice.

Pričati sada Real ili Makabi je bespotrebno. Makabi je izraziti favorit, a pobeda u Madridu i prethodno na onakav način nad Sijenom, to najbolje potvrđuju. Makabi ima vruć domaći teren, tradiciju, titule, ugled, renome, što bi rekli logistiku i u prvom redu odlične igrače, tim, trenera.

Deplasirana je i priča o Pioniru ili Areni. Partizan mora u Arenu, ne bi li zaradio i isplatio ove divne momke. Drugačije ne može. Novac koji se dobija od Evrolige je smešan. Drugih prihoda nema i to je to, tačka. Priča o pritisku u Pioniru, pozerima, odnosu političara je apsolutno tačna, ali od čega isplatiti ove momke? O ugledu u Evropi, bezbednosti, dolasku ljudi iz unutrašnjosti, mališana da ne ponavljam, kao i da bi trebalo spustiti tribine što bliže terenu, u odnosu na prošlu sezonu. Euforija oko karata sigurno sledi, a opet Pionir u subotu protiv Radničkog poluprazan.  

Željko

Prvo se pričalo da će da pusti Partizanu (kao i prethodnih par međusbnih mečeva?!), jer sada je moglo i trebalo najviše. Zato nije ni poveo Pekovića. Onda je dobio kada mu nije trebalo u sred Pionira, pa je ostao bez pola tima pred Marusi. Nameštaljka se najavljivala, navodno je i utakmica povučena sa kladionica u Grčkoj, pa je PAO gubio lopte, puštao šuteve za tri, posebno poslednji i na kraju su svi zaćutali, povukli se u mišije rupe ili se radovali. Sada se svi kunu, zahvaljuju, veličaju, a šta bi bilo da je Marusi dobio, što ne bi bilo nezasluženo. Ko bi ga oprao, kao i Tepića. Čemu bi sve bili izloženi u Beogradu?

Ili da obrnemo, čime bi Partizan, Vujošević ili igrači bili izloženi da su, primera radi pobedili Hemofarm u Vršcu u meču u kome im to ništa nije odlučivalo, a Budućnost na primer otišla na F-4 samo NLB lige umesto Vrščana, da ne pominjemo Evroligaške primere. Zašto je PAO morao da dobije zbog Partizana? Ne igra Željko već Grci i legija stranaca. Da li je Žoc mogao da izgubi u Pioniru i spasi sebe svega uključujući i proslave rođendana? Mogao je, ali nije, jer je on najbolji i najtrofejniji trener u Evropi. Pobedio je njegov Partizan, ali mu i pomogao da uđe u osam. A i kako bi to rekao igračima da puste? Koga bi uvodio, npr. umesto Dijamtidisa i Spanulisa? Nikolasa i Jasikevičijusa, Kalatesa ili Peperoglua, Tepića. Ma ne zna se sa koje strane preti više.

A kada smo već kod rođendana, smatram se privilegovanim što sam imao tu čast da sedim za stolom sa još nekolicinom starijih kolega koji su radili još dok je Žoc igrao, tik uz Sašu Obradovića, Tomaševića, Trifu, Nebojšu Ilića, Sretu, Struju, sa druge strane Bodiroga, Kutlaj, Đentile, Rodžers, sa Alvertisom koji je sedeo za “grčkim” stolovima sjajna petorka PAO.

A kada smo već kod timova uz nabrojane naše, sa Divcem, Sašama, Gurketom, Lokijem, Berićem setih se devedesetih. Političari, glumci, pevači… Posebno mi drago što se posle duže vremena sretoh sa dvojicom najvećih, košarkaša i fudbalera, dva Dragana, Kićanovića i DŽajića, ali i sa običnim, a velikim prijateljima Miškom Zucom, Mackom, profesorom, Žikom koji je sve organizovao vrhunski.

Bilo je i suza Kićanovićevih i Jerkovih, fotografija, pesme, druženja, zahvaljujući veličini i harizmi velikog, Željka Obradovića. Malo ko bi mogao da okupi takve likove na jednom mestu. Sve je bilo kao u bajci, a da li bi da PAO nije pobedio Marusi, ali iskreno?

Kićanović

E, na proslavi saznah nešto što me je prenerazilo. Znate li da kontoverznom grčkom predsedniku FIBA Evropa ističe mandat, da bi savezi trebalo da se izjasne, predlože svoje kandidate? Znate li da se spekuliše da najviše lobiraju neki, za običan košarkaški svet, anonimni Estonac, Turčin pa i Litvanac?! Imamo li mi strategiju, plan, kandidata? Šta ćemo sa Đorđevićem, Bodirogom? Ajde ako su još mladi, a šta je sa najboljim sportistom koga je Srbija do sada imala, a još je košarkaš, bio prvi čovek najtrofejnijeg kluba Srbije kada je osvojio Evropu, ministar sporta, direktor reprezentacije koja je harala devedesetih, predsednik Olimpijskog komiteta? Da li znate, da je njegovu kandidaturu htela da podnese Crna Gora?!

Pa šta rade u Kući košarke? Čija sujeta opet sklanja najvećeg među najvećim? Da li počasnog predsednika, aktuelnog, zašto ćuti selektor? Pa sada je prilika da na tako odgovornom mestu dobijemo čoveka iza koga će sigurno biti i Italijani i Francuzi, koji ga više izgleda cene posle igara u Pezaru i Parizu. Ima li vremena da se spreči bruka? A šta je veća bruka, da Srbija podrži nekog stranca, a Crna Gora predloži Kićana?! PROBUDITE SE U SAZONOVOJ, VREME CURI!

Čova

Dok pišem ove redove, u avionu za Sarajevo ne znam šta se sprema na konferenciji za medije na Malom Kalemegdanu. Pominju se revizorske kuće, mada ne znam ko ih je iz Zvezde angažovao, od kog novca i po kojem zadatku (ako je iz Zvezde)? Da li da otkriju ili da sakriju? Ono što je izgleda sigurno, da Nebojša Čović neće moći u klub. Po čijoj direktivi, nalogu i zbog čega, neka sam kaže. Ako on ne sme, ni meni se nije igrati, jer ipak nemam zaštitu. Razumite me, dosta je bilo pritisaka i “dobronamernih saveta” posle (ne)odgovornog, istraživačkog novinarstva. Evo prepuštam to i drugim kolegama, već sam dosta napisao.