Tegijevo zakucavanje: Cirkus Adria

Nekadašnjom Jugom krstario je cirkus Adria, uveseljavavši decu i roditelje. Cirkus se, kao i zemlja nam, raspao, a nekadašnju braću sada uveseljava košarkaška liga, ove godine opet pod nazivom Adriatik. Pošto gumenih i bankarskih sponzora više nema, iako je liga jačala iz godine u godinu, vraćen je naziv Jadranska, iako nema nijednog kluba sa Jadrana, a i da se kojim slučajem ne bi pominjale reči Balkan, ili još gore, bivša Jugoslavija, pa je otuda termin regionalna mnogo prikladniji, poput Baltičke na prostoru bivšeg SSSR-a.

Sport i košarka odavno nisu primarni, izgleda ni ekonomski interesi klubova, a da li i pojedinaca? Tito, Kardelj i posebno Stane Dolanc, stari udbaš i košarkaški radnik bio bi ponosan na svoje kadrove u Sidru, koji su uklopili sve republike (Bosna sama kriva, Albanci na čekanju) u svoje kombinacije, proširili se do Češke, pa i Izraela, kada već Palestinci i braća Nesvrstani ne preferiraju ubacivanje kroz obruč. Uostalom, kada Izrael igra Evropska prvenstva, lige, kupove u svim sportovima, a geografski nije na Starom kontinentu, zašto ne bi igrao i Jadransku.

Da je živeo malo duže, Tito bi se odrekao svojih partijskih kadrova iz bivše SR Srbije, kao i njihovih potomaka i sledbenika koji su sada po raznim partijama, NVO i forumima, strpavši ih možda u Požarevac ili Mitrovicu, kao  teške nacionaliste, pa i šoviniste, ako bi ih uporedio sa "srpskim" košarkaškim radnicima.

Oglašava li se iko, preduzima li išta, tangira li bilo koga što će dogodine zemlja iz koje su tri kluba osvojila poslednjih osam šampionskih ABA prstenova spasti na tri tima ili ih zanimaju samo lični interesi, sujete, kao i kada su "otplivali na Jadran". Koeficijent jeste slabiji od hrvatskog, kao i  rezultati poslednjih sezona, ali zar je moguće da još lani, kada je nakaradni novi sistem donešen, to nikoga nije  tangiralo, a ni sada? Kako su nam sistematski parčali zemlju crtajući avnojevske granice, izmišljaući Autonomne pokrajine, lažne nacije, Ustav iz '74, tako sada uništavaju i košarku. Pita li se iko danas u Srbiji koliko će klubova igrati u ABA,  zašto se i kome plaćaju  pozivnice, po kom principu uručuju, ako se krenulo sa pričom o svim plaćenim troškovima, razvojem klubova pa i profitom? Kako se dobijaju akcije, dividenda, delegiraju sudije, popunjava liga, gde se igra završni turnir... Pita li ih iko i za šta, pitaju li se uopšte za nešto? Da li je iko normalan mogao da prihvati sistem po kome, posle toliko godina apsolutne dominacije, Srbija ima isti broj predstavnika kao Slovenija ove, a jedan manje nego Hrvatska naredne sezone!? Pre nego me pojedini optuže za politizaciju, pitam ih da li se liga i  kvote učesnika iz pojedinih zemalja popunjavaju po političkom ili sportskom osnovu, koji je uprkos ključa bio dominantniji i u SFRJ?

Da se razumemo, nikada ne optužujem bivšu braću, ma kakvi bili, već isključivo domaće košarkaške "kvislinge i profitere", koji su im sve to dozvolili. Uostalom, to je možda i očekivano u zemlji gde najveći broj "velikih Srba" interesuje jedino Partizan ili Zvezda, pa tek onda, ako i uopšte, reprezentacija, sem iz kog je kluba selektor, predsednik saveza, sekretar, pa čak i doktor, fozioterapeut, koliko je igrača crno ili crveno-belih, zašto je pozvan ovaj, a ne onaj... ili u našoj ligi sudije, izjave, konferencije trenera i čelnika, sopštenja, kazne, afere, pretnje, tuče, incidenti...

Nisam  protiv integracija, kako su me optuživali svojevremeno pojedini državni moćnici u košarci, trenutno sa drugim stavovima (interesima), a drugi sada u fudbalu, uz "demokratske" pritiske, pretnje tunelima, otkazom, podmetanjem i manipulacijama. Ima li svrhe u zemlji kratkog pamćenja podsećati ko je i šta govorio, potpisivao, primoravao i ucenjivao, odakle su stizali treneri (akcionari), sa kakvim  poslovnim kombinacijama, pričama o stranim sudijama, jer naše ne valjaše, na kojoj se TV, pod kojim uslovima i direktivi, prenosila prva sezona regionalne lige, kako se punio "Pionir", pominjali čuveni "srpski košarkaški interesi", ili "satnik Radić", promena prezimena sudije Javora, budimpeštanski kursisti petog oktobra, sredstva koordinacionog centra za Kosovo, gađanje gazdarice Mire pepeljarom, seksi afere arbitara u Podgorici, tužbi, sudskih procesa, vršačkih tuča na tribinama i svlačionici, sopštenja, promena domačinstava F4, (ne)raspodele akcija...

Epilog pogrešnih poteza je uništavanje većine klubova, naše lige koja je davala prvaka u Evroligu, dva tima u ULEB Kup, imala svoju prvinciju, intersovanje, sponzore... Partizan je napredovao u ABA, a šta se desilo  sa Hemofarmom i FMP-om koji su je takođe osvajali, Vojvodinom, zamrznutom Crvenom zvezdom, koja iako "prvoborac ABA" nije došla ni do jednog finala, već stečaja, da bi sada funkcionisala pozajmivši brend i ime, sa dodatkom Beograd i sponzorom Divom, FMP-u, čiji žiro račun, matični iPiB broj koristi (pre nego što dole graknu mnogi, voleo bih da mi objasne kako su to Nedović, Lešić ili Nikolić kao igrači Zvezde morali da potpišu nove ugovore, iako su imali važeće, sa klubom koji ima iste dresove, grb i boje kao onaj u kome su igrali lani, a Milutinović, Lazić, Čović, Ilić, Marković, Radetić iz FMP Železnika nisu!?). Sećate se ko je šta potpisivao, za šta agitovao, držao lekcije o košarkaškom boljitku i napretku (što i sada čini), bio pohvaljivan od gospode Lorbeka i Bilića u sred našeg Saveza za razvoj ABA. No, istina i činjenice smetaju, kao i onaj koji ih samo iznosi iz arhive, a ne oni koji su sve to činili.

Da li su samo Partizan, Radnički i Crvena zvezda Beograd srpska košarka? Sem Đorđevića, Moke i još par reprezentativaca, gde su ponikli ostali asovi? Odakle će Radnički crpeti igrače u ovoj besparici i koliko ima Šumadinaca u Mutinom timu? Interesuje li nekog agonija u Vršcu, koliko ima Vojvodina po Novom Sadu? Sećate se ko je učinio da naša Superliga bude samo kvalifikaciona za ABA, ne znajući tačno ni sa kojih pozicija, gde  šampion Srbije (ako nije Partizan) dogodine ne igra u Evropi, ako mu ne udele (milostinju) pozivnicu za kvalifikacije za Evrokup?! Eto dokle smo došli, a ako već niko ne odgovara za sve promašaje i neuspehe, umesto da ćuti, drži i dalje lekcije svima.

Dokle  ćemo samo gledati klupske ili lične ineterese i sujete, pričati večito o sudijama, koje ne valjaju ni u Srbiji, sada ni regionu ili u Beogradizaciji obrazlagati gašanje klubova u svojom gradovima, bez odustajanja za odlučivanjem po telima KSS u prestonici? Ako je već ABA interes, pod kojim uslovima se ona igra, sa koliko klubova, akcijama, dividendama, sudijama, pravilima, koeficijentima? Ako već svi žele da je igraju, da li će dozvoliti da, poput Nimburka, Solnok uđe pre četvrtog kluba iz zemlje koja je dala osam poslednjih prvaka, koja je krenula sa pet klubova ili nam je samo bitno kada se Partizan ucenjuje da igra zbog Evrolige ili da se nađe način da Zvezda igra u ABA po malopre opisanom scenariju, uz da se svi pravimo nevešti da je to Crvena zvezda, a da je Radnički basket sada kao FMP. A šta je sa Borcem koji je dao Kiću ili Željka, Kraljevom odakle dođoše Duci ili Divac, Hemofarmom, Vojvodinom, Metalcem,  Zrenjaninom, Spartakom... Razmišlja li iko, kao što Hrvati pametno rade u Širokom i o Trebinju, Herrcegovini, odakle potiču ili vuku korene Bodiroga, Danilović, Gurović, Savović... ili i Aca i Dražen Petrović, predodređenoj za asove.

Nisam paranoičan da prihvatim tezu da je Makabi ubačen u ligu da bi se prekinula dominacija Partizana, ali je kao i sa Česima, ABA liga postala Adriatic cirkus (sa orkestrom "Panenki"), posebno sa terminima utakmica, zamenom kola, pozivnicama, koeficijntima, F4. Za šta će igrati Mađari dogodine, ako bodovanje za njih ne važi, kao što nije za Makabi ili Čehe? Srećom regularnost nije narušena, pa ni ne odlaskom Budućnosti na odloženi meč u Tel Aviv, ali koliko će posle F4 u beogradskoj, zagrebačkoj i ljubljanskoj, biti neizvesnosti u "Nokia Areni",  pošto domaćin toliko iskače organizaciono, ekonomski, igrački, a dobio je organizaciju uprkos najave istupanja zbog novog formata Evrolige?!  Ponavljam po ko zna koji put, RAZMIŠLJA LI IKO U SRBIJI KADA ĆE SE DOGODINE IGRATI SUPERLIGA AKO PARTIZAN PROĐE U TOP 16, GDE SE UMESTO 6 IGRA 14 KOLA, DAKLE 8 NEDEDELJA DUŽE, ŠTO POMERA I ZAVRŠETAK ABA?

Srbija ne sme da ima manje od četiri predstavnika u ligi od 14, u koju zovu MZT i Solnok. Savez je nemoćan po tom pitanju, pošto je pojavom ULEB u odnosu sa FIBA, kao najnesposobnijom svetskom sportskom federacijom, došao u podređen položaj prema klubovima, što smo videli prilikom njihovih odlazaka na Jadran, ali bi morao da stupi u akciju, pozove, okupi, čuje ih, predloži... Na drugoj strani, nijedan sport nema problem, kao što košarka ima zbog NBA, gde igraju najbolji igrači, pa je poređenje FIFA i FIBA neumesno, jer je fudbalska Liga šampiona kao najjače klupsko takmičenje pod jurisdikcijom UEFA, a FIBA nema ni NBA i Evroligu pod svojom kapom. Uz sve, niste svesni koliko pojedini ljudi koji se pitaju u našoj  košarci (ne)znaju o koeficijentima, bodovanjima, kvotama, načinima popounjavanja liga, Evrokupovima, razlike FIBA Evropa i Svet, Evrolige i ULEB, Bertomeua i Portele,  pravne regulative i relacija izmedju saveza, klubova, udruženja ligaša i ULEB ili da naši arbitri ne mogu da sude na F4 u Istanbulu jer dva učesnika vode naši najbolji treneri Obradović i Ivković. A znate li zašto do ovog proleća reprezentaciji Srbije, uz Litvance, posle juniorskog  EP u Španiji 2007. četiri godine nije dozvoljeno da igra na prestižnom turniru u Manhajmu, nezvaničnom SP?

U suštini, da se ne lažemo, svi klubovi bi na Jadran, za koga su kada izbore plasman, dok su protiv oni koji ne uđu, tačnije dok ne uđu, ili izgube neku utakmicu, jer onda se menja priča. Znaju to gospoda iz Sidra i vešto to koriste. Ne interesuje njih isključivo ko će biti prvak, Partizan, Cibona, Makabi, Olimpija, neko peti, već pozicije u ULEB (Lorbek  potpredsednik), sponzori, kojih je sve manje, troškovi, zarada, ko će platiti pozivnicu, kao što je Crvena zvezda Beograd jesenas, uprkos prozivci, pa i pretnji ABA i pre i posle izdvojenih 100 hiljada evra?! Jedno pričamo (pretimo), a drugo radimo (plaćamo im). Već je otrcana fraza da nisam protiv Jadranske lige, već ovakve, nakaradne za naše klubove. Jesam za regionalizaciju, ali ne po svaku cenu, bez zaštite nacionalnih košarkaških, a ne pojedinačnih interesa, kao što je to bio slučaj pre osam godina. ABA je kvalitetnija od KLS, ali ne baš svi njeni učesnici. Poseta je sve slabija, kao i interes sponzora, što izostanak naslovnog najbolje ilustruje, ali imamo li crvenu košarkaku liniju ispod koje nećemo ići, oko koje treba postići neki minimum zajedništva? Pod kojim uslovima ostajemo u ABA ili na koji način izlazimo?

Posle načina na koji je uveden u ligu, nametnutog sistema bodovanja  i promene zagarntovanih godina igranja u Evroligi, ljudi u Humskoj očigledno ne veruju ništa onima koji su sada  u Stjepana Supanca. Pridobiti Partizan koji jedini ima autoritet, ali i šta da izgubi, posle uslovljavanja ulaska, "miniranja" oko A licence (možda i preduslova za srpski izlazak iz ABA) ili trogodišnjeg ugovora i još se hvaliti time, kao Opačić pre par godina, manipulišući i prikupljajući naklonst navijača u bojkotu, posle svega biće teško. Ostali ne gube ništa, jer lako i ovu sezonu mogu ostati bez Evrope, ali imaju li istinsku strategiju, plan, sem klupskih, "da komšiji crkne krava" ili kao do nedavno ličnih, poslovnih interesa? Centri nam se gase, klubovi su sve siromašniji, takmičenje srozava. Imamo li uopšte kapitala za ligu kao što je izgledala pre desetak godina i sa kloliko bar poluprofesionalnih klubova u njoj? Hoće li neko stati na kraj ponižavanju u ABA, ako već niko ne odgovara za "košarkaški zločin i bezuslovnu kapitulaciju" potpisanu pre osam godina? Hoće li neko napraviti strategiju, plan igranja obe ili samo jedne lige, da izađemo u Evropu, ali i oživimo provinciju, kao što je to uspelo fudbalu ili ćemo za par godina imati samo crno i crveno bele, sa legijom stranaca, možda i Kragujevac i nikoga više?

Može li se napraviti ekonomska i košarkaška analiza, ima li više koristi od višednevnog putovanja na utakmice sa Cibonom, Cedevitom, Olimpijom, Širokim, Budućnosti, ali i Laškom, Domžalama, Skoplju, Solnoku, u odnosu na više treninga, gostovanja na dan po Srbiji, uz Evro utakmice ili  uskladiti oba takmičenja, naći rešenje i animirati, sačuvati i one koji ne igraju ABA... Mnogo je pitanja, a sve manje novca, klubova, pobeda, Evrope, novih igrača, trenera, klupskih menadžera, reprezentativnih medalja... Tenis dominira, vaterpolo, odbojka, rukomet i fudbal se dižu, plivanje, atletika, samo košarka tone, a niko za početak bar da povuče kočnicu.