Tegijevo zakucavanje: Šta sada?

Makabi je odustao od ABA lige. Očekivano, posle novog formata TOP 16, sa osam utakmica više, zbog putovanja, ali i finansijkog gubitka, iako nas mnogi svojevremeno ubeđivaše o profitu, zaradama, boljitku u ligi, koja je izgubila naslovnog sponzora. Vojvodina sada, kakvog li apsurda, čeka da joj dozvole da se "olakša" za 150 hiljada evra, ukoliko Solnok ili Mornar iz Bara ne naprave neku "kombinaciju" sa čelnicima "Sidra". Pita li se neko kome idu novci koje su lani izdvojili i iz Stjepana Supanca, kako je donešena odluka o plaćanju pozivnica i kakav bi se igrač mogao angažovati za tu sumu? O tome se svojedobno nije govorilo na sastancima prilikom potpisivanja ugovora po Kući košarke, kada se hrlilo ka Jadranu, kada je počelo gušenje naše lige. Neću ponavljati zbog koga.

Dogodine se može desiti da nam se liga potpuno ugasi, jer je zbog produžavanja TOP 16 produženo i trajanje ABA lige. Ne zna se kada će se igrati, ali ni za šta, sem kvalifikacija za regionalnu, pošto titula ne vodi u Evroligu, niti mesto ispod u Evrokup. Neću ponavljati zbog čije nepromišljenosti. Niko ne spori da je ABA jača i kvalitetnija od KLS, ali asovi srpske košarke su se najmanje rađali u Beogradu, već Čačku, Kraljevu, Valjevu, Zrenjaninu, Vršcu. Koga će klinci iz tih sredina imati priliku da vide, zbog koga da počnu da treniraju ili izaberu da treniraju košarku?

Uvek sam se smejao tezi koju su počeli da zastupaju i mnogi u Srbiji, da je ABA druga liga u Evropi i pre odluke o smanjenju broja njenih predstavnika u Evroligi. Ima mnogo jačih i bogatijih liga, klubova, učesnika F4, plej ofa ili TOP 16 faze, osvajača Evrokupa. Moguće je da je Partizan počeo svoj proboj u elitu Starog kontinenta ulaskom u ABA, ali uđe i Makabi, pa ništa od F4 i Istanbula, a godinu pre je igrao finale Evrolige. Istina je uvek na sredini.

ABA ligi su predata prava šampiona Slovenije, Srbije i Hrvatske da daju Evroligaša. Prvo je doduše prigrabila mesta za Evrokup, do čijih su polufinala svojevremeno iz lige Srbije dolazili FMP i Hemofarm. Odluka skupštine Evrolige o smanjenju na dva predstavnika, uz jednog za kvalifikacije, je očekivana i ispravna. U prvom redu zbog budžeta, rezultata klubova, ali i prihoda od TV prava koje ostvaruju, jer sport odavno nije samo takmičenje, već industrija, a Rusi, njihova regionalna, pa i turska liga su neuporedivo kvalitetnije po svim osnovama.

Što se Srbije tiče, siguran sam da se igrala samo nacinalna liga, ne bi izgubila zagarantovano mesto u Evroligi, zbog rezultata Partizana, već bi Slovenci ili Hrvati bili prvi na udaru. Takođe mislim da, i da je prošao u TOP 16, Partizan ne bi dobio A licencu, isključivo zbog ekonomskih razloga. "Arena" jeste adut, ne toliki kao kada bi se sve utakmice igrale u njoj, jer da ste videli gde igra Sijena, pa i CSKA ili Barsa, ne bi pominjali taj faktor. Partizan ne prihoduje TV prava, kao Francuzi sa Kanalom plus, Turci, Prokom, o ostalima da ne govorim. U Humskoj nemaju budžet ni kao Olimpija, Cibona, sada posebno Cedevita, ali bi morali, iako je to lako reći, a sa ovakvim standardom ostvariti, dizati organizaciju, marketing, menadžment. Godišnje karte Partizana staju kao dve pojedinačne za  mečeve skoro svih Evroligaša, a očekivati da zakonskim okvirom dobiju ono što dobijaju Cibona i Olimpija od svojih država i gradova, a imaju neuporedivo slabije međunarodne rezultate, pogotovo u predizbornim godinama u zemlji Srbiji, gde je od uspešnog reprezentovanja u toliko pominjanoj Evropi bitnije pridobiti naklonost većine biračkog tela i po svaku cenu zadržati  rivalstvo večitih, makar i veštački.

Ne razumem ni naslove i jadikovanja tipa "Srbija gubi mesto u Evroligi". Pa Srbiji je data prilika da ima dva, pa i tri kluba u Evroligi, zašto malo ko tako formuliše situaciju? Rizik postoji da ostanemo bez Evrolige, ali ko brani našim klubovima, u koje se toliko busamo u odnosu na komšije sa zapada, da zauzmu prva tri mesta? Srpska liga i klubovi koji ne igraju ABA su na gubitku, ali da li je prilika da Kragujevčani dogodine odu odmah u elitno evropko takmičenje, iako to deluje daleko, jer se ove nije izborila viza ni za kvalifikacije Evrokupa? Svojevremeno je Žika Anđelković imao projekat evropske Zvezde, a Nebojša Čović da poput juniora i seniori FMP zaigraju Evroligu. Pruža li im se sada prilika udruženima da odu u elitu čak i ako budu iza Partizana, zbog kojeg su, kao i sudija, i otišli u ABA. Doduše, treba biti ispred klubova iz ostalih bivših republika, ali da li bi i kada imali priliku da dva, ili kojim čudom ako prođe kvalifikacije, i tri srpska kluba, gledamo u Evroligi? Uostalom, ko ne reskira i ne profitira...

Kreće i domaći plej of koji se igra samo za prestiž, jer titula Mutinim i Karijevim pulenima ne znači čak ni izlazak u Evropu, a tenzije su opet velike. Kažnjavani su oni koji su prozivali sudije ili čiji su ih navijači vređali, kao i protivničke igrače, trenere, čelnike i njihove supruge. Poslednji derbi u "Pioniru" imao je više produžetaka, od dodatnih pet minuta na parketu, na konferenciji za medije, ispred svlačionica, odnosno kroz medije, a izgleda i Palati pravde. Naime, u Humskoj nameravaju da podnesu tužbu protiv Mirka Pavlovića, koji je prozvao crno-bele za nameštanje i prevare, u odgovoru Draganu Todoriću, na opet njegovo repliciranje Svetislavu Pešiću. Kari je opet posle Kragujevca, "Šumica" i Novog Sada čestitao rivalima na zasluženim pobedama, da bi potom, kontradiktorno optužio arbitre da su odlučili pobednika?! Ako su sudije prelomile onda pobeda protivnika ne može biti zaslužena, a ako mu se čestita onda ne treba pominjati sudije.

Pojedini u Humskoj, iako ima drugačijih mišljenja,  ne žele da pređu preko kleveta, kao pre par godina kada su neposredno posle derbija pominjani Dominikana i gepekovanja, koja su par dana kasnije demantovana, pod izgovorom "vrućih glava" i da se nije baš tako mislilo, poput optužbe za rasno vređanje Avodžobja od strane arbitra Mrdaka, ali se malo malo pa to opet zloupotrebi.

Nije lako komesaru Bojiću, neće mu biti ni u plej ofu. Navijači jednih pominju slučaj Juras i Vršac, blage kazne za Danilovića, izjave i uletanja trenera Vujoševića, pa razne arbitre kada sada sude njihovom novom klubu, ne znajući da se oni određuju žrebom, a ne delegiranjem. Drugi opet "vade" odluku o doživotnoj suspenziji, sada prvog čoveka rivala, tada trenera zbog napada na sudiju Vraneša 1984. godine, na utakmici Železnika i Banjice, sa turnira kadetskog prvenstva gde su igrali još Zvezda i Šabac, pa modrice Ljuce u Budvi, te ne izbacivanja u niži rang onih  koji su napuštali ili nisu ni dolazili na utakmice. U Kragujevcu se žale na beogradske klubove, njihove izjave i pritiske oko sudija, na kažnjavenje navijača... Nadam se da se neće ponoviti i vršački slučajevi sa tribina, kada nije nastavljena utakmica zbog prekomerne upotrene sile (isti slučaj i u "Pioniru" posle mokraće i topovskih udara) ili godinu dana ranije osakaćivanja jednog žandarma, rakete, sačekuše po autoputu, kiseline po automobilima ili njihovog paljenja pojedinim igračima i novinarima, napada na igrače po klubovima, gradu, ispred i u hali...

Nadam se da ćemo uživati u duelima dva velika trenera Pešića i Nikolića i njihovih pulena, da će Voša pružiti otpor Partizanu kao u prvom meču u "Spensu", da će crno-beli igrati kao poslednja dva meča, da će dvorane biti pune, da će se pričati o lepim potezima, umeću, kucanjima, asistencijama...

Ako je CSKA posle onakvog poraza poslao predivan telegram čestitke  Olimpijakosu, ako je i Tadić čestitao Nikoliću posle predsedničkih izbora, kao što je bio obrnut slučaj pre četiri godine, može li se i u našoj košarci izdići iznad ličnih sujeta, netrpeljivosti, pružiti ruka boljem, tražiti razlog za poraz prvo u svojim propustima. Hoćemo li i to dočekati.