Joković: Prestigli nas prepisivači

Naša ženska košarkaška reprezentacija je pre tačno jedne decenije učestvovala na Svetskom prvenstvu u Kini, godinu dana ranije bila je peta na Evrobasketu u Francuskoj. Posle toga počeo je nagli, strmoglav pad kome se nije nazirao kraj. Videti devojčicu na igralištu sa košarkaškom loptom bila je prava retkost, klubovi su nekako preživljavali, a seniorska selekcija bila je daleko od uspeha, medalja i pobedničkih postolja, tako očekivanih i uobičajenih u poslednje dve dekade prošlog veka. Još poraznija bila je činjenica da su dame bile u potpunom zapećku u nacionalnom Savezu, imale neravnopravan tretman u odnosu na muške selekcije...

Ana Joković je za nacionalni tim odigrala više od 60 mečeva, učestvovala na tri Evropska i Svetskom prvenstvu. Legendarna košarkašica Crvene zvezde, za koju je debitovala sa nepunih 13 i po godina, imala je impresivnu karijeru, osvojila četiri titule i šest kupova, a od brojnih priznanja za najboljeg strelca u brojnim klubovima u kojima je igrala svakako je najvažnije ono za prvog košgetera Evrolige za sezonu 2001/2002.

Uspešnu igračku karijeru završila je 2007. godine, ali je odmah, uz pomoć prvog trenera Zorana Tira, počela da vodi brigu o svom matičnom klubu, Voždovcu. Uporna i borbena, kakva je bila pod koševima, sa istim žarom činila je sve da pomogne naslednicima da imaju što bolje uslove za rad, da postižu vrhunske rezultate. Možda je to bila najbolja preporuka predsedniku Košarkaškog saveza Srbije, Draganu Đilasu, da je pozove u svoj tim, da na mestu potpredsednice zadužene za žensku košarku krene u misiju povratka na staze stare slave.

"Bila sam zaista iznenađena pozivom predsednika Dragana Đilasa. Međutim, kad sam čula njegovu viziju, planove, strategiju za budućnost, obećanje da će se ženskoj košarci posvetiti maksimalna pažnja, nije bilo šansi da moj odgovor bude negativan. Bila sam svesna izuzetno lošeg stanja u kome se nalazi naša ženska košarka gotovo deceniju unazad. Bilo je milion razloga da pobegnem glavom bez obzira. Međutim, volim izazove, borbu do poslednjeg daha. Verujem da mogu da pomognem, uradim nešto za košarku koja mi je toliko toga dala u životu", počela je intervju za sajt KSS-a Ana Joković.

Posle više od godinu dana rada situacija nije tako sumorna. Naprotiv. Ana sa puno više optimizma gleda u budućnost. Urađeno je mnogo toga za kratko vreme, ali tvrdi da je tek na početku.

"Recimo da smo donekle sanirali dugogodišnje posledice nerada i nebrige o ženskoj košarci. Popravljena je finansijska situacija, postavljen je sistem, udareni su temelji da se napravi nešto čime ćemo svi biti ponosni. Potrebna su možda dva Olimpijska ciklusa ozbiljnog rada da bi se približili nekadašnjim uspesima. Ono čime sam prezadovoljna, a što je u stvari sasvim normalno, to je da se sada na žensku i mušku košarku u Savezu gleda istim očima, da imaju istovetan tretman u bukvalno svim segmentima. Tim koji je izabrao Dragan Đilas, u kome su potpredsednici Dejan Bodiroga, Dejan Tomašević, Vuk Mitrović i ja, uz ostale članove Upravnog odbora, generalnog sekretara i sve zaposlene u Savezu, ima samo jedan cilj - uspeh i prosperitet srpske košarke."

Pored finansija, gorući problemi u ženskoj košarci su loša organizacija, slaba masovnost i stručni kadar.

"Za ovih godinu dana obišla sam Srbiju uzduž i popreko. Prešla na hiljade kilometara, obavila nebrojano razgovara sa čelnicima klubova. Problema je mnogo, a nemoguće je sve rešiti ekspresno. Podelili smo na hiljade lopti, kompleta dresova. Savez je spreman da pomogne, ali ne može da finansira klubove. Čini mi se da su se negde izgubili sportski radnici. Nema više, kao nekad, agilnih direktora i predsednika koji bi kucali na brojna vrata, kako bi obezbedili bolje uslove. Što se tiče omasovljenja, pokrenuli smo brojne akcije kako bi privukli devojčice da se bave košarkom. Međutim, uspeh je najbolja preporuka za svaki sport. Gledajući Dejana Bodirogu i Anđu Arbutinu i ja sam svojevremeno počela da treniram košarku. Tada se, da budem iskrena, treniranje bilo kog sporta nije plaćalo, sada je roditeljima veliki problem da izdvoje nekoliko hiljada dinara svakog meseca za članarinu, a tu su još troškovi za patike, opremu..."

Imenovanje Marine Maljković za selektora ženske seniorske reprezentacije Srbije bio je izuzetno važan potez novog rukovodstva smatra Ana Joković:

"Marina je imala dosta ponuda iz inostranstva, ali se ipak odlučila da ostane u Srbiji, što je veliko ohrabrenje za sve nas. Ona je daleko najkvalitetniji stručnjak na našim prostorima. Imamo veliki deficit trenera. Stariji su na zalasku karijera, od mlađih postoji nekoliko perspektivnih stručnjaka, ali o njihovim imenima još uvek ne bih govorila, jer im predstoji još puno rada do potpune afirmacije. Zato je Marina Maljković naš svetionik. Ima maksimalnu podršku i bezgranično joj verujemo."

Put na Evropsko prvenstvo u Francuskoj 2013. godine vodi preko kvalifikacionih mečeva i duela sa Poljskom, Crnom Gorom, Estonijom i Švajcarskom.

"Suvišno je govoriti koliki bi bio uspeh da se plasiramo na Evrobasket. Grupa nije laka, Poljska i Crna Gora imaju odlične selekcije, Estonija i Švajcarska nisu za potcenjivanje, pogotovo kad budemo igrali na njihovim terenima. Reprezentacija je skoro mesec dana na okupu, devojke vredno rade, atmosfera je zaista odlična. Dobro su odigrale prve kontrolne mečeve u Sloveniji, što je veliko ohrabrenje i nada da će biti u punoj formi sredinom juna, kada počinju kvalifikacije."

Ionako podmlađenu reprezentaciju zadesili su veliki pehovi sa povredama. Van stroja je kompletna petorka koja bi mogla da se suprotstavi svakom rivalu u kvalifikacijama:

"Ponoviću još jednom, ne tražimo alibi u silnim povredama. Reprezentacija će se boriti, dati sve od sebe na svakom meču i pokušati da se plasira na šampionat Evrope. Ali, svako ko se bar malo razume u žensku košarku dobro zna koliki je hendikep odsustvo Sonje Petrović, Dajane Butulije, Saše Čađo, Jelene Milovanović i Jovane Rad. Marina Maljković će, ubeđena sam, pronaći alternative, napraviti takvu igru da se njihovo odsustvo što manje oseti."

Za kraj, pitali smo Anu Joković koji je cilj postavila po dolasku u Košarkaški savez Srbije i šta bi bila kruna njenog rada.

"Ostvarila sam gotovo sve ciljeve tokom igračke karijere. Osvajala titule, kupove, individualne nagrade, igrala sa reprezentacijom na velikim takmičenjima, ali su Olimpijske igre ostale nedosanjan san. Verujem da ova mlada generacija naših košarkašica, predvođena Marinom Maljković, može još dosta da napreduje i želja mi je da se ozbiljno uključi u borbu za plasman na Igre u Riju 2016. godine. Znam da taj cilj nije lak, ali ako svi verujemo da je tako nešto moguće to je već ogroman korak prema njegovom ostvarenju", zaključila je Ana Joković, potpredsednik KSS zadužena za žensku košarku.


Izvor: www.kss.rs